U fokusu - Srbija

Šta će biti sa stambenim kreditima kada NBS ukine ograničenje?

Međutim, za građane Srbije, prema oceni ekonomista, još uvek nije izvesno da će osetiti rasterećenje u svojim ratama, s obzirom na to da od sledeće godine prestaje da važi odluka Narodne banke Srbije kojom ograničava kamatnu stopu na stambene kredite na 4,08 odsto.

Prema podacima NBS, efektivna kamatna stopa na stambene kredite uzete kod banaka u maju iznosila je 5,05 odsto, što je za 1,36 procentnih poena manje nego u septembru prethodne godine, mesecu kada je ova odluka stupila na snagu. Iako su ovi procenti iz meseca u mesec varirali, oni su od odluke NBS u osetnom padu.

Takođe, euribor, koji predstavlja kamatnu stopu po kojoj banke međusobno pozajmljuju evre, koji se uračunava u kamatnu stopu stambenog kredita, nakon odluke ECB  krenuo je da se spušta i sada je na nivou od 3,66 odsto. Tako svi parametri ukazuju da bi logičan sled događaja bio i da kamate na stambene kredite kod nas počnu da padaju.

Ipak, da li će kamate na stambene kredite nakon isteka ograničenja NBS biti skuplje ili jeftinije, prema rečima nekadašnjeg generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije Vladimira Vasića, najviše zavisi od toga da li će euribor stići u dovoljnoj meri da „odreaguje“ na pomeranje kamata nadole.

„Sve zavisi od ponude i tražnje, ali trend je dobar, jer ako ECB smanjuje kamatnu stopu, onda varijabilna komponenta kredita euribor nastavlja da se spušta. On je već krenuo da pada, a odluka ECB će dodatno da pojača trend smanjenja. Oni koji imaju stambene kredite su zaštićeni, jer odluka NBS o ograničenju kamata važi do kraja godine, sada je samo trka da li će euribor toliko da padne za to vreme da kamata u totalu bude do četili ili ispod četiri odsto, kako ne bi imalo potrebe da NBS pomera odluku o fiksiranoj maksimalnoj kamati“, pojašnjava naš sagovornik.

Ako euribor ne opadne toliko, Vasić ne isključuje mogućnost da NBS ponovo interveniše i produži odluku na još, recimo, tri meseca.

„Ali definitivno se očekuje dalji pad referentnih kamatnih stopa da bi se pospešila tražnja kod građana, a posebno, jer je privreda Evropske unije veoma usporena“, podvlači on.

Sa druge strane, procenitelj nepokretnosti Srđan Novaković ističe da, ako zbir fiksnog dela kamatne stope i euribora ne bude ispod propisane ograničene kamatne stope Narodne banke Srbije, a u isto vreme NBS ne ostavi na snazi pomenuto ograničenje, vrlo lako može doći do rasta kamata za stambene kredite.

„Recimo, ako je zbir euribora i fiksnog dela kamatne stope pet odsto, a NBS uvela ograničenje na četiri procenta, ona je kamatne stope snizila. U međuvremenu, euribor je počeo da pada zbog odluke ECB, ali ne u meri da u zbiru sa fiksnim delom kamatne stope bude niži od kamate koju je Narodna banka Srbije fiksirala. To znači da, kada bi uredba koja kamatnu stopu ograničava na četiri odsto prestala da važi, kamatna stopa bi automatski porasla u skladu sa trenutnim stanjem na finansijskom tržištu“, ukazuje Danasov sagovornik.

Međutim, profesor na Ekonomskom fakultetu u Kragujevcu Veroljub Dugalić tvrdi da bi logično bilo da naša banka prati poteze ECB i svoje usklađuje sa tim. To posledično znači i da bi poslovne banke trebalo da obaraju kamatne stope, ali, prema njegovim rečima, nije izvesno da će se to i desiti.

„Ako Evropska centralna banka procenjuje da je situacija na međunarodnim finansijskim tržištima takva da može da se smanji referentna kamatna stopa, onda i naša NBS treba da prati isti način razmišljanja. To bi značilo da treba da padaju i kamatne stope na kredite indeksirane u evrima. Međutim, kod nas su banke vrlo rezistentne kada je reč o snižavanju kamatnih stopa. Vrlo su osetljive kad treba da ih podignu, ali ne i kad treba da ih snize“, ukazuje ovaj profesor.

Kako dodaje, kamatne stope su duže vreme mirovale na osnovu odluke NBS i sada banke čekaju da važenje te odluke prestane kako više ne bi imalo šta da ih „koči“.

„Postoje dva toka suprotnog smera. Sa jedne strane banke priželjkuju prestanak važenja odluke, kako bi mogle da podignu kamatne stope. Sa druge, na međunarodnom nivou kamate padaju i šalju signal da su se za to stekli uslovi. Kojim putem će ići teško je reći, jer svaka banka ima drugačiju poziciju, snagu, ambicije, rezerve, poslovnu politiku. Neke banke će verovatno pokušati da iskoriste trenutak kada ne bude ograničenja, da malo nadoknade ono što su izgubile dok je odluka bila na snazi. Druge će drugačije razmišljati, da im je preče da ne izgube klijente“, ukazuje Dugalić.

Ipak, profesor je mišljenja da je veća verovatnoća da će posle isteka uredbe NBS doći do blagog rasta kamata na stambene kredite, ali da, ako centralna banka krene da snižava referentnu kamatnu stopu, može doći i do pada kod poslovnih banaka.

„Iako je moguće i da NBS produži uredbu, za sada nema racionalnih razloga da se to dogodi. Ali hipotetički i to je moguće, kao mera da spreči banke da naglo povećaju kamatne stope“, zaključuje on.

Primera radi, ovo u praksi znači da, ako bi se ukinulo ograničenje kamatne stope na četiri odsto, a euribor bio 3,7 procenata koliko je sada, dodavanjem marže banke od 2,3 odsto, ukupna kamatna stopa bi iznosila šest procenata, dva odsto više nego uz važenje uredbe. Odnosno, mesečna rata na desetogodišnji kredit od 70.000 evra koja uz ograničenje iznosi oko 709 evra, bila bi veća za 68 evra.